Šest godina je bilo potrebno da posledice partijskog zapošljavanja i političke (zlo)upotrebe Elektroprivrede RS postanu očigledne. Oni koji su tada donosili odluke i dalje su na vlasti. Restrukturiranje sistema sada predstavljaju kao neminovnost i dugoročno dobru stvar. Ceh će platiti radnici. Oni su za menadžment subjekat koji treba da se optimizuje.
Otpremnine su najvažnija tema poslednjih dana među 373 radnika Elektro-Hercegovine. Do kraja godine zaposlenih će biti za 58 manje. Toliko će ih kroz proces optimizacije biti “otpremljeno” iz preduzeća.
Otpremnina ili otkaz
Prvi krug otpremnina počinje 31. januara. Radnici imaju izbor – ili će uzeti skromni novac sa kojim se malo šta može ili će, na kraju, ostati bez toga.
“Ljudi vide da nema nazad, da je đavo došao po svoje. Zato gledaju šta mogu da izvuku kako ne bi na kraju došli u situaciju da budu otpušteni bez otpremnine”, kaže jedan od zaposlenih sa kojim smo razgovarali.
“Naravno da nismo zadovoljni ponuđenom otpremninom. Čak ni sa maksimalnim iznosom od 50 hiljada se malo šta može, da se kupi neki kamiončić i da pokušam nešto da radim”, priča radnik koji će pristati na ponudu jer “budućnosti u ovm preduzeću nema”.
Drugi opisuju da je atmosfera napeta, da iz ljudi, sateranih u tesnac, isplivava najgore. Međusobne prozivke i optužbe su svakodnevne – ko je kupio diplomu, ko je došao preko stranke, ko radi i doprinosi, a ko parazitira. Komentariše se ko je preživeo ovaj prvi krug, a ko “ide pod led”. Opterećeni kreditima, nekoliko desetina hiljada maraka koje će dobiti, ne znače mnogo.
U svemu će najbolje proći oni koji su fiktivno na spisku zaposlenih, a koji godinama ne dolaze na posao. Svaka plata je za njih bila bonus, a sada će moći da uzmu i koju desetinu hiljada maraka otpremnine.
“Mi smo (u Elektro- Hercegovini prim. aut.) još u dobroj situaciji u odnosu na Elektro-Krajinu gde je prekobrojnih mnogo više. U Elektro-Bijeljini nisu imali para da plate doprinose za poslednju platu. Da se nije krenulo sa otpremninama, ne bismo mogli dugo da izdržimo ovako”, objašnjava jedan od zaposlenih dodajući da je RJ Elektro-Gacko od početka godine izgubila više od polovine prihoda. Naime, reorganizacijom su im oduzeti veliki potrošači. Ostala su domaćinstva i poneki manji ugostitelj.
Zapošljavanja kratkog daha
Mada su javna preduzeća uvek bila poligon za stranačko zapošljavanje i finansiranje, od 2014. to postaje neskriveno. Tačnije, preduzeća u elektro-energetskom sektoru od te godine se stavljaju u funkciju ostvarenja izborne pobede. Zvaničnici države koji su istovremeno i lideri SNSD-a su na svim predizbornim skupovima imali istu poruku. ERS mora da otvori vrata zapošljavanju.
“U Rudniku i termoelektrani Gacko je od aprila zaposleno 95 radnika, među kojima su deca poginulih boraca, ratni vojni invalidi i članovi socijalno-ugroženih porodica” i da “ Sve to govori o odgovornom socijalnom upravljanju ovim sistemom” rekao je u julu 2014. Milorad Dodik, tada predsednik RS, naglašavajući da se radi o realnim radnim mestima.
Do kraja septembra te godine broj novozaposlenih u ovom preduzeću je skočio na 150 pohvalili su se na predizbornoj konvenciji dodavši da će se ta dobra praksa nastaviti.
Međutim, zavisna preduzeća su veoma brzo počela da stenju pod teretom prevelikog broja zaposlenih i netransparentnih javnih nabavki, pa je većina beležila negativne poslovne rezultate.
Uz sve to, negativna selekcija, promovisanje partijskih kadrova sa, po pravilu, sumnjivim diplomama i loši poslovni potezi, uneli su apatiju i bespovratno pokvarili radnu atmosferu.
Spekulacije da je ovo korak ka privatizaciji demantuje Milorad Dodik, sada kao član Predsedništva BiH, koji tvrdi da je “reč o stvaranju boljih uslova u cilju povećavanja konkurentnosti na tržištu. Ništa drugo nije u pitanju” uz poruku da je liberalizacija tržišta neizbežna.
Do kraja godine u pet distributivnih preduzeća će biti 551 radnik manje.
Sledeća na redu su proizvodna preduzeća. Neka se za optimizaciju spreme zaposleni u termoelektranama.