Precrtavanje natpisa na ćirilici često je potez huligana u Bosni i Hercegovini koji žele iskazati netrpeljivost prema drugoj etničkoj zajednici. Sa druge strane, Ustav garantuje ravnopravnu upotrebu ova dva pisma, no u jednom entitetu se više koristi latinica, a u drugom ćirilica. Književnici, prosvjetni radnici i istraživači smatraju da ne treba da bude otklona ni prema jednom pismu jer su oba zapravo kulturno blago BiH.
Piše: Azur Delić/ N1
Čitajući Dostojevskog u miru sarajevske biblioteke često uživa Melita Džanković. Ruski klasici su uglavnom dostupni na ćirilici, a to njoj nikada nije predstavljalo problem.
”Ja sam genaracija koja ne razlikuje latinicu – ćirilicu. Mi nikad nismo pravili razliku. Novine su bile jedna strana ćirilica, jedna latinica… Jednom sam bila ovdje u biblioteci kada je neko rekao: ‘Imam problem što je knjiga na ćirilici’. Ja sam se čudila što to uopšte govori“, izjavila je Melita Džanković.
No, brojni mladi ne znaju i ne koriste ćirilicu zbog njenog poslijeratnog zanemarivanja u školskim programima.
Sa druge strane, iz Ministarstva obrazovanja Hercegovačko-neretvanskog kantona kažu da se ćirilica uči u trećem i četvrtom razredu osnovne škole i da se redovno koristi u nastavku školovanja.
Ela Selimović je među rijetkima koji drže do poznavanja oba pisma. Ona upravo traga za knjigama koje će pročitati u narednim danima.
”Tokom svog školovanja sam posvećivala pažnju ćirilici. Moja iskustva su i moje mišljenje je da mladi imaju priliku da nauče ćirilicu i to jako dobro, sve je do pojedinca. No, mladi malo čitaju, a samim ti i ćirilicu”, izjavila je Ela Selimović, studentica.
”Srednjoškolci ponekad traže isključivo knjige na latinici. S obzirom da je obavezni lektirni program koji je namijenjen za njih ponekad težak, pa im je lakše čitati na latinici, ali poznaju ćirilicu uglavnom”, istakla je Amela Đelilović Malešević, JU Biblioteka Sarajevo.
Ćirilični natpisi su često na meti vandala jer ga takvi smatraju srpskim pismom i time ispoljavaju svoju netrpeljivost prema srpskoj etničkoj zajednici. Takav doživljaj ćirilice je, kažu iz Instituta za jezik, pogrešan.
”Rezultat tog i takvog doživljavanja nekog pisma kao isključivo ‘nečijeg’ je rezultat nedovoljnog poznavanja, historije, jezika, kulture Bosne i Hercegovine koja se od svojih početaka nalazila na raskrsnici različitih uticaja. Ćirilica je nastala iz grčkog pisma. Ona je jednako, koliko bugarska, makedonska, srpska, toliko i bosanska”, potcrtala je Erma Ramić Kunić, Institut za jezik.
Brojna naučna, književna, filozofska djela u BiH su isključivo dostupna na ćirilici. Knjigoljupci poručuju da nikakve averzije ne treba da bude prema ćirilici i da je čovjek bogat koliko jezika, ali i pisama poznaje.