Kao društvo nemamo razumevanje za osobe sa invaliditetom

Autor: Milanka Kovačević Aktuelno Društvo Istražujemo
6 minuta čitanja
Kroz projekte udruženje obezbeđuje stručnu pomoć koja je osobama sa invaliditetom neophodna.

Sve aktivnosti Udruženja “Rastimo zajedno” iz Gacka su usmerene ka poboljšanju kvaliteta života dece i omladine sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom, kaže u razgovoru za “Direkt” sociološkinja Jelena Jovović. Trenutno realizuju projekat “Podrška i pomoć za integraciju osoba sa invaliditetom” koji finansira Evropska unija. Kroz projekte obezbeđuju neophodnu stručnu pomoć koju ne mogu sredstvima iz budžeta lokalne zajednice.

Kroz projekte udruženje obezbeđuje stručnu pomoć koja je osobama sa invaliditetom neophodna.

Projekat podrazumeva pružanje psihosocijalne podrške i pomoći ne samo osobama sa invaliditetom nego i njihovim roditeljima. Zasniva se na osnaživanju roditelja, da im se puži nužna psihosocijalna pomoć stručnih radnika- defektologa, socijalnih radnika, psihologa, pedagoga koji će raditi individualno sa roditeljima i dati im neke smernice kako na najbolji način da pristupe svojoj deci, kako adekvatno da reaguju u stresnim situacijama, kako da kanališu negativne emocije i kako da se u suštini ojačaju kako bi mogli da poboljšaju kvalitet i sopstvenog života, ali i da pomognu svojoj deci”, pojašnjava naša sagovornica koja je i koordinatorka ovog projekta.

[stextbox id='naslov’ caption='U fokusu su uvek stvarne potrebe korisnka’]Projekat “Podrška i pomoć za integraciju osoba sa invaliditetom” realizuje se u okviru Regionalnog programa lokalne demokratije (ReLOaD) na zapadnom Balkanu, finansira ga EU, a provodi UNDP uz podršku opštine Gacko. Realizacija je otpočela početkom jula, a trajaće do 4. maja naredne godine. Vrednost je nešto manje od 20 hiljada maraka.[/stextbox]

Ističe da projektom direktnu pomoć i podršku ima 12 osoba sa invaliditetom zajedno sa članovima njihovih porodica sa kojima radi stručno lice.

“Realna potreba postoji kod više korisnika, nadam se da ćemo u budućnosti moći da obuhvatimo i njih”, kaže sociološkinja Jelena Jovović.

Ističe da su projekti način na koji udruženje obezbeđuje stručnu pomoć koja je osobama sa invaliditetom neophodna i bez koje, u suštini, ne mogu da funkcionišu samostalno.

Dnevni boravak za decu sa smetnjama u razvoju je godinama mesto za igru i druženje

“Da postoji jača sistemska podrška sigurno ne bi bilo potrebe da udruženje “Rastimo zajedno” koristi ove projekte kako bi obezbedila neka sredstva koja su neophodna za svakodnevno funkcionisanje. Tačnije, podrška postoji, ali bi bilo bolje da je na većem nivou”, objašnjava naša sagovornica.

Od svog osnivanja udruženje aplicira različitim projektima, bilo da se radi o nabavci opreme stručne, psihosocijalne, fizioterapeutske pomoći, u suštini se svaki projekat bazira na pomoći osobama sa invaliditetom, odnosno, na direktan rad sa korisnicima.

Prema njenim rečima, većina udruženja, centara te vrste u čitavoj RS, odnosno u BiH, funkcioniše na sličan način. Određena sredstva se dobijaju iz budžeta lokalne zajednice, dok ostalo nedostajuće, a neophodno, dopunjavaju putem projekata. Naime, još uvek nema sistemskog rešenja ovog problema kojim se bavi nevladin sektor.

Roditelji su glavni oslonac, potrebna im je podrška

“Postoje neki predlozi da se prebaci u javne ustanove, ali to još uvek nije regulisano. Možemo reći da udruženje “Rastimo zajedno” ima jako dobru saradnju kako sa ministarstvima tako i sa stranim donatorima i ogroman broj projekata je realizovan od 2008. godine, od kad postoji udruženje. Stručna pomoć je jedan od aspekata rada. Imamo i dnevni boravak koji mnogo doprinosi unapređenju kvaliteta života i omogućava druženje i socijalizaciju osoba sa smetnjama u razvoju”, kaže naša sagovornica i dodaje da su im na prvom mestu stvarne potrebe korisnika.

Osobe sa invaliditetom su uvek u fokusu tih projekata, a ne smemo da zanemarimo članove njihovih porodica, pre svega roditelje koji su tu glavni oslonci i oni su najvažniji u radu sa osobama sa invaliditetom. Mi kao stručno osoblje možemo da pružimo pomoć i podršku, da ukažemo na neke smernice, da damo neke preporuke, ali su roditelji ti koji su svakodnevno sa osobama sa invaliditetom”.

Dodaje da kao društvo nemamo razumevanja za osobe sa invaliditetom.

“Pojedinci da, ali kao društvo ne. Kada krenemo od svih ustanova, bitnih dešavanja u državi ili gradu, osobe sa invaliditetom su na marginama, višestruko su marginalizovane“, tvrdi sociološkinja Jovović.

Jedino što možemo da uradimo je da krenemo od sebe, da napravimo neku ličnu promenu i da mi ne kršimo neka od osnovnih prava osoba sa invaliditetom. Nedavno smo imali akciju markiranja parking mesta za osobe sa invaliditetom, a vidimo da ljudi i dalje krše ta neka osnovna prava. Možemo da krenemo od sebe, ličnih postupaka, da menjamo percepciju i onda da se nadamo da će to slediti i drugi”, kaže naša sagovornica.

Podijeli članak
Ostavite komentar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *