Kad je teško – pozovi patrijarha. Kada se donose ključne državne odluke nepopularne u narodu, posebno u vezi sa Kosovom, obrati se SPC, piše beogradski Danas.
Piše: Katarina Živanović/ Danas
Tako bi se ukratko mogla opisati politika Aleksandra Vučića u vezi sa KiM, jer je evidentno da se prethodnih godina, još u vreme patrijarha Irineja, pred ključne, za ovdašnju javnost nepopularne odluke, uvek pre obraćanja ili saopštavanja, obraćao Crkvi.
Da nije veliki vernik, Vučić je i sam u više navrata isticao. Da je Crkva odvojena od države, stoji u najvišim zakonodavnim aktima Srbije. Zbog čega se onda, postavlja se pitanje, predsednik Srbije redovno konsultuje sa vrhom SPC, i to neposredno pre „dramatičnog“ obraćanja javnosti, kako prorežimski mediji najavljuju.
Profesor prava Bojan Pajtić kaže za Danas da Vučić, kad god dospe u tešku situaciju, očajnički pokušava da podeli odgovornost.
– On zna kako je prošao DPS kada je potcenio politički uticaj crkve. Više se plaši protestnih litija nego bilo kog drugog protestnog okupljanja. Istovremeno, očigledno je da, nakon više njegovih neispunjenih obećanja, vrh crkve nema poverenja u njegovo postupanje, šta god da bio njihov zvaničan (diplomatski) stav. Zbog toga i oni kod ovako osetljivog pitanja – traže njegove garancije da neće skrenuti sa dogovorenog kursa – smatra Pajtić.
Vučić se juče sastao sa patrijarhom Porfirijem i članovima SPC, a nakon sastanka je izjavio da su odlučni „da snažno i zajednički branimo vitalne, nacionalne i državne interese“.
Tema je, naravno, bilo Kosovo o kojem SPC godinama ima jedinstven stav da je to neotuđivi deo Srbije, dok predsednik takođe u javnosti ističe takav stav naglašavajući da nikada neće priznati nezavisnost Kosova, dok, sa druge strane, stalno čini „ustupke“ drugoj strani od sporazuma do sporazuma.
Upitan da li su sastanci Vučića sa vrhom SPC predstava za javnost, ili pokušaj skidanja odgovornosti, politički analitičar Đorđe Vukadinović kaže da u tome ima elemenata i jednog i drugog.
– Delom je predstava za publiku, odnosno simuliranje „nacionalne sabornosti“, a delom i manevar za, ako ne baš skidanje sa sebe, a ono barem za podelu odgovornosti za poteze i odluke koje je samostalno donosio. Ne treba zaboraviti da je crkva i dalje najuticajnija instutucija u zemlji, i podrška sa te strane, ili barem nenapadanje, svakoj vlasti mnogo znači – ističe Vukadinović.
Predsednik Udruženih sindikata Sloga Željko Veselinović ocenjuje za Danas da Vučić veoma dobro zna da SPC ima veliki uticaj i rejting u narodu, tako da svaki njegov odlazak u Patrijaršiju kod većine njegovih birača odaje utisak da je on veliki vernik koji ključne odluke donosi u dogovoru sa Crkvom.
– To je, naravno, ortodoksna glupost jer je obična farsa i predstava za manipulaciju narodnim masama koje mu još uvek veruju. Više puta sam izjavio da je svaki njegov potez odlično isplaniran i da se on dodvorava svojim glasačima i simpatizerima. Njega ne zanima šta o tome misle njegovi protivnici i neistomišljenici, već isključivo njegovi simpatizeri. I ovaj potez sa crkvom je pre objavljivanja prošao istraživanja i razne fokus grupe koje su pokazale da njegovi na to odlično reaguju. Prosto, ovo je uvlačenje crkve u dnevnopolitičke svrhe radi očuvanja pozitivnog mišljenja o predsedniku – zaključuje Veselinović.
Aleksandar Vučić se u više navrata susreo sa patrijarhom Porfirijem, a u maju ove godine tema je opet bila Kosovo. Vučić je tada, nakon sastanka sa patrijarhom i episkopima SPC, izjavio da će biti sve teže sačuvati interese Srbije na Kosovu.
„Od kada je predsednik Vladimir Putin rekao na čemu u formalno-pravnom smislu zasniva upad u Ukrajinu, sve zapadne sile ubrzano rade na tome da reše kosovski čvor. To čujem bukvalno na svakom mestu u zapadnom svetu“, rekao je Vučić.
I sa pokojnim patrijarhom Irinejom, Vučić se takođe više puta sastajao upravo povodom Kosova.
„Hvala patrijarhu Irineju što nas je saslušao, hvala arhijerejima što su nas saslušali, mi ćemo njegovu svetost i sve druge obaveštavati o daljim i budućim potezima“, rekao je Vučić posle sastanka u Srpskoj patrijaršiji početkom 2019., gde je sa premijerkom Srbije Anom Brnabić i tadašnjim ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem razgovarao sa predstavnicima SPC povodom Platforme koju je usvojila Skupština Kosova.
On je tada izrazio zahvalnost patrijarhu i članovima Sinoda SPC, koji su imali volje da ga saslušaju.
“Mi smo doneli patrijarhu i ostalima tekst paltforme koju su kosovski Albanci usvojili za potrebe prekida dijaloga sa Beogradom i upoznali ih sa svim akcijama i šta su činili – od nesprovođenja Briselskog sporazuma, preko taksi, do paltforme koja je u stvari pokazatelj koliko neki ljudi žele izazivanje krize i izazivanje problema, a ne rešavanje problema”, rekao je tada Vučić.
Na političkom planu po pitanju rešavanja kosovskog problema u međuvremenu se ništa nije promenilo, ali je predsednik nastavio da dolazi u patrijaršiju navodno po mišljenje, iako je stav SPC po pitanju Kosova jedinstven i godinama nepromenjen. Jedina je razlika što su u međuvremenu mnogi episkopi odbili da se sastanu sa Vučićem, jer je pokušavao da svoja izlaganja iznese i za vreme Sabora SPC, ali nije imao pažnju svih arhijereja.
Srpski narod se brani u Srbiji, i od spoljnog a i od ubacenog faktora. Postujuci zapadne ideologije, a i istocne smatram da treba da se drzimo tradicionalnih, sa dozom prilagodjavanja modernom svijetu. Da li to treba da znaci da svi u glas kazemo da je npr gej okej ? Ili da treba slijepo da unistimo svoju istoriju i prihvatimo tudju? Naravno da ne,potrebno je samo jedinstvo oko modernizacije drustva na nacin koji odgovara ovom narodu a pri tom postujuci tradiciju i istoriju predaka. Ne bi ni volio da se zapitam gdje bi srpska drzava srbija i narod bili danas da je vlast srbije drugacije orijentisana. Ne treba biti daleko od zapada ali ni od istoka. Tu smo gdje smo. Zivila Srbija i srpski narod. Puna podrska sadasnjem predsjedniku Srbije i bilo kom buducem koji ce na ovakav nacin raditi za interes srpskog naroda i svoje zemlje.
Clanci poput ovog ne zasluzuju paznju, a stvari koje su napisane izmedju redova su jos jedan pokusaj osporavanja onih koji za promjenu rade u interesu tradicionalne srbije i srpske kulture.