Iako su prošle godine, život povratnika u bilo kojoj sredini je i dalje skopčan sa problemima. Ipak, Sadet Bilalić, imam medžlisa Islamske zajednice Gacka, Bileće i Ivanice u opštini Ravno ističe da je napredak evidentan i da su tome u velikoj meri doprineli i dobri odnosi predstavnika verskih zajednica.
“Pre svega su tome doprineli vladika Grigorije i muftija Dedović, te vladika Dimitrije razgovarajući mimo reflektora i ne samo tokom zvaničnih prilika. Te 2011. godine kad sam se vratio u Gacko, desio se incident, bio je napad na mene. Znate, amosfera je bila takva da je ohrabrila one koji su mislili da će napad možda naterati Bošnjake da odustanu od povratka.
Jutro nakon incidenta otac Velimir Kovač i otac Danilo Dangubić su me pozvali na porodični ručak i preneli mi poruku vladike Grigorija da smo dobrodošli. Eparhija je ovde osudila incidente možda kao retko gde u BiH. I zaista, postoji odnos uzajamnog poštovanja. Evo, videli ste poslednji incident na Sabornom hramu u Mostaru, prvu posetu koju je učinio, učinio je muftija mostarski. Sve to je doprinelo da i ljudi imaju jedan ljudski odnos, oslanjaju se jedni na druge”, kaže imam Bilalić.
Plaše nas jedne drugima
Priča da su nedavno analizirali koliko je bilo incidenata i zaključili da je mnogo više bilo onih koji su to osudili. Ipak, postoji značajan prostor za napredak i nada se da će stvari u budućnosti ići u tom pravcu.
“Moram da kažem da naši ljudi, povratnici, koji se bave proizvodnjom mleka, imaju podršku od veterinara i svih ostalih službi. U vreme pandemije direktorica Doma zdravlja je obezbedila vakcine za naše povratnike kada nije bilo vakcina ni u Mostaru ni u Sarajevu.
Ali, kako se koja politička kriza dešava na Balkanu, tako se preliva u svakodnevni život. Ovde kvalitetan život od svog rada može da obezbedi svako. Ali dugoročnu sigurnost svojoj deci ne mogu da obezbede i to je ono što ljude plaši i tera. Naravno, plaše nas i jedne drugima.
Generacije su odrasle, a da nisu imale međunacionalno prisustvo, generacije koje nisu videle bošnjačko dete. Možete da zamislite kako je kad odgajamo generacije koje nisu imale ono što njihovi roditelji jesu. I danas imamo ta prijateljstva i kumstva koja se poštuju i neguju i to je pokazatelj da je život iznad onoga što se desilo na ovim prostorima. I što pre shvatimo da zajednički možemo ići u budućnost, biće bolje.
Sadet Bilalić je imam mežlisa Islamske zajednice Gacka, Bileće i Ivanice u opštini Ravno. To je veoma razuđena teritorija sa svojim specifičnostima. Povratničku populaciju mahom čine stariji ljudi. Ističe pozitivan primer Trebinja kao otvorenog grada u kojem se zaista osećaju dobro. Priča o mnoštvu pozitivnih primera solidarnosti i podrške koju su Srbi pružili povratnicima. Ipak, incidenti koje čine pojedinci kvare tu sliku, pa je, da bi izbegli neprijatnosti, sina upisao u školu na Ivanici koja je BiH u malom.
“Deca pohađaju dve škole pod jednim krovom – jedni rade po nastavnom planu i programu RS, a drugi po planu HNK, ali na mikro prostoru imamo sva tri veroučitelje i zajedno slavimo sve praznike. Već pet godina tamo imamo islamsku veronauku, a od prošle godine i u školi Avtovcu koju pohađaju dve učenice iz Kule”, priča imam Bilalić i dodaje da najveći borci za BiH nisu političari koji se predstavljalju kao neki zaštitnici, već upravo ljudi, Bošnjaci koji su se vratili, žive od svog rada i pokazuju da je ovo njihova domovina.
Mesto rođenja se nikad ne menja
Ipak, mnogo je toga što još može da se uradi kako bi se povratnici uključili u život zajednice.
“Mi smo obnovili skoro sve verske objekte. Neki od njih su kulturna baština ovog podneblja i to je baština svih Gačana. Međutim, u Turističkoj ogranizaciji ne postoji nikakav trag o tome. Jednostavno, ignoriše se prisustvo. U ovom gradu, sve što je od sporta, kulture, u svemu su Bošnjaci bili. I mislim da to ne sme da se zanemaruje. Mi svi možemo promeniti ime, veru, evo danas i pol, ali mesto rođenja se ne može promeniti. Svi ljudi koji su iz Gacka vole Gacko na sebi svojstven način i ponose se time. Znam da gde god susretnu Gačani, bilo da su Bošnjaci ili Srbi, posmatraće se kao zemljaci“, govori Bilalić i dodaje da razume i one koji ne mogu da prevaziđu neke traume i gubitke, ali da kao zajednica moramo da radimo na tome.
“Još uvek tražimo nestale. Zamislite te porodice koje 30 godina traže svoje najmilije i smiraj za njih. To je mora koju žive. Treba razumeti ljude koji nisu sposobni kroz žrtvu da oproste. Moramo poštovati to. Znate, oko centralnog obeležja u Kuli, pazite, 149 civilnih žrtava je ubijeno. Govorim o starcima, ženama, koji su ubijeni. Ljudi su živi paljeni u svojim kućama. Ljudi su to pretrpeli i opet se vratili na svoje. Život moramo graditi uzajamnim poštovanjem, da se prihvatimo onakvim kakvi jesmo”.
Na pitanje šta verski lideri mogu da urade da ljudima bude bolje, imam Bilalić odgovara:
“Ja sam jedina adresa za naše povratnike. Za sve. Nedavno smo imali slučaj u Bileći gde smo morali jednu nanu smestiti u dom za stara lica u Goraždu. To nije posao verskog službenika, ali, nažalost u ovakvim sredinama najmanje obavljamo upravo verski posao. Ali, verski lideri nemaju budžete da mogu rešavati probleme. Sve što možemo da uradimo da delegiramo problem ka onima koji mogu da reše. Ali, znate kako to ide, rešenje zavisi od toga da li ovde ima izborne mase, glasova, da bi se to rešavalo”, pomalo razočarano konstatuje naš sagovornik i dodaje da se sveštenici u Blagaju ili Mostaru susreću sa istim problemima. I svi nose breme povratka.
Ponosan je što je zajedno sa sveštenicima iz Gacka pokrenuo uređenje parka posvećenog toleranciji i prijateljstvu koje treba da se završi na proleće.
“Nadamo se da će ulepšati sam prostor oko Slavljana koji je simbol gatačkog detinjstva i prvih ljubavi i biti mesto koje će okupljati ljude i učvršćivati veze među njima“.