Gačanin jedan od organizatora najmisterioznijeg kriminalnog klana na Balkanu – “grupe Amerika”

Autor: Direkt Aktuelno
11 minuta čitanja
Foto: Krik

Grupa Amerika“ je najdugovečniji, verovatno najmoćniji, ali i najmisteriozniji kriminalni klan sa Balkana čiji članovi više od dve decenije švercuju kokain iz Južne Amerike u Evropu. Sumnja se da su umešani u seriju ubistava na Balkanu, ali nijedno od njih nije rešeno. Ovaj klan, prema istraživanju KRIK-a i partnera, drži veze sa obaveštajnim službama, pre svega srpskom agencijom BIA odakle im je dostavljano oružje, a 2010. godine i dojavljeno ko iz njihove grupe daje informacije policiji.

grupa amerika
Foto: Krik

Pišu: Stevan Dojčinović, Pavla Holcova, Alesija Čerantola i Džejms Rajt/Krik

Miletu Miljanića, američkog državljanina rođenog u Gacku, u Bosni i Hercegovini, potražuje Italija jer je iz te zemlje pobegao pre nego što je odslužio kaznu za šverc kokaina.

Protiv njega postoji i optužnica u Njujorku, takođe za šverc droge, mada suđenje nije nikada počelo.

Ipak, ovog vođu „grupe Amerika“, mreže za trgovinu drogom koja operiše na najmanje četiri kontinenta, lako je pronaći.

Miljanić se ni ne trudi da se sakrije – živi u Njujorku, a njegovo prezime je istaknuto na zvonu ispred ulaznih vrata kuće u kojoj živi.

Redovno posećuje Srbiju i poslednji put je ovde boravio prošlog meseca, kako se vidi na instagram profilu njegove supruge na kome je mnoštvo njihovih zajedničkih fotografija sa putovanja po Srbiji i Americi.

Ponekad se čak pojavi i na televiziji.

Nakon što je 2016. godine izgorela srpska crkva Sveti Sava, jedno od obeležja Menhetna, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić odleteo je u Njujork. Dok je davao izjavu za televiziju, neki od gledalaca iz Beograda su među ljudima koji su stajali iza njega primetili jedno poznato lice – Miljanića.

Dačić je kasnije izjavio da Miljanića ne poznaje odranije i da mu je tamo predstavljen kao dobrotvor crkve koji je „dao više para nego svi drugi zajedno.“

Dokumenta do kojih su došli OCCRP, KRIK i češki medij Investigace svedoče da je „grupa Amerika“ aktivna gotovo dve decenije u desetinama država širom sveta – tokom tog perioda u različitim zemljama zaplenjeno je više od pet tona kokaina koji je pripadao nekom od članova ove grupe i izvršena su ubistva koja su se dovodila u vezu sa njom. Od kraja devedesetih saradnici „grupe Amerika“ hapšeni su i osuđivani u Srbiji, Crnoj Gori, Nemačkoj, Italiji, Grčkoj, Poljskoj, Južnoj Africi, Argentini i Peruu.

Za sve te godine, međutim, Miljanićeva sloboda nije dovođena u pitanje u Beogradu i u Njujorku.

Kroz čitavu istoriju „grupa Amerika“ imala je ljude u srpskoj obaveštajnoj agenciji BIA koji su im dostavljali oružje, ali i informacije o tome ko od članova grupe otkriva tajne policiji, pokazuje istraživanje KRIK-a, OCCRP-ja i Investigace.

Italijanski policajci, koji su istraživali „grupu Amerika“, tvrde da su im istrage ometale upravo veze koje ovaj klan ima sa srpskim obaveštajcima i policijom, ali sumnjaju da te veze idu i šire.

„Neko iz Sjedinjenih Američkih Država ih štiti“, rekao je italijanski policajac za OCCRP/KRIK.

Istu teoriju imao je i bivši policajac iz Beograda.

„Verujem da CIA stoji iza njih, zato smo ih nazvali ’grupa Amerika’.“

Neverovatna priča „grupe Amerika“počinje u srpsko-američkoj imigrantskoj zajednici u Njujorku, ali su njihove aktivnosti uglavnom bile nepoznate vlastima bilo koje zemlje sve do 2001. godine kada je jedan član ovog klana u policijskoj stanici u Beogradu ispričao sve što o njemu zna.

Najdetaljniju sliku „grupe Amerika“, ipak, daje italijanska istraga koja je protiv ovog klana vođena deceniju kasnije i koja je prodrla u njihove poslove u međunarodnom švercu kokaina.

U izveštaju italijanske policije, sastavljenom 2010. godine, tvrdi se da je „grupa Amerika“ uspela da „stvori monopol nad skoro čitavim pomorskim rutama droge, snabdevajući evropsko tržište i održavajući čvrste poslovne odnose s italijanskim i evropskim organizovanim kriminalom“. Italijani kažu i da su, prisluškujući šefove klana, rasvetlili jedno ubistvo koje je izvršeno u Srbiji, a za koje niko nije odgovarao.

KRIK/OCCRP ekskluzivno objavljuju detalje italijanske istrage.

Osim Italijana, aktivnostima ovog klana fascinirana je i policija iz Perua koja je 2016. godine uspela da uhapsi njegovog drugog čoveka, Zorana Jakšića. On je za kratko vreme postao jedan od ključnih ljudi podzemlja ove južnoameričke države u kojoj se proizvodi kokain najboljeg kvaliteta.

„Nemamo igrača kao što je on u Peruu. On je iz lige šampiona“, rekao je novinarima policajac koji je radio na ovom slučaju.

Tokom istraživanja ovog najdugovečnijeg i, po svemu sudeći, najmoćnijeg klana sa Balkana novinari OCCRP-ja, KRIK-a i portala Investigace sakupili su stotine dokumenata i pričali sa desetinom sagovornika na tri kontinenta. U nastavku pročitajte sve informacije do kojih su novinari došli, a koje daju sveobuhvatnu priču o „grupi Amerika“.

Šta je „grupa Amerika“?

Priča o „grupi Amerika“ počinje sedamdesetih godina, kada je mladi Srbin Boško Radonjić emigrirao iz tadašnje Jugoslavije u Sjedinjene Američke Države.

Radonjić je bio kriminalac, ali i tvrdokorni nacionalista. Kao oštar protivnik tada vladajućeg komunističkog režima, u Americi se zbližio sa četničkim krugovima i čuvenim Nikolom Kavajom, poznatom po bombaškom napadu na kuću jugoslovenskog diplomate i otmici aviona sa putnicima krajem sedamdesetih. I Radonjić je učestvovao u terorističkim akcijama, pa je neko vreme proveo u zatvoru u Americi zbog planiranja više bombaških napada na diplomatske misije Jugoslavije, pokazuje dokumentacija američkog suda.

Osamdesetih godina Radonjić je počeo da radi za Džimija Kunana, vođu ekstremno nasilne irsko-američke bande zvane „Vestis“ (Zapadnjaci) koja je dominirala njujorškim naseljem Paklena kuhinja. Nakon što su Kunan i ostali bitni ljudi ove ozloglašene grupe završili u zatvoru, Radonjić je postao njen vođa. Sa njim na čelu banda se zbližila sa italijanskom mafijaškom porodicom Gambino, koju je vodio zloglasni Džon Goti zvani Dapper Don (u prevodu: ulickani mafijaški don). Kada je 1982. Goti optužen za reketiranje, Radonjić mu je pomogao tako što je podmitio porotu. Radonjiću se sudilo zbog ovoga, ali je na kraju postupak protiv njega odbačen.

„Grupu Amerika“ kakva je ona danas napravila su dvojica mladića iz Radonjićeve svite.

millet miljanic I bosko radonjic
Miljanić sa Boškom Radonjićem (foto: fejsbuk stranica Legende devedesetih)

Mileta Miljanić rođen je 1960. godine u Gacku, malom gradu u Hercegovini. Nejasno je kada je napustio Balkan, ali je između 1982. i 1984. godine u Njujorku dobio broj američkog socijalnog osiguranja (dozvola za rad), pokazuju zvanični podaci.

Zajedno sa svojim najboljim prijateljem, Zoranom Jakšićem, koji je takođe emigrirao u Ameriku, radio je kao Radonjićevo obezbeđenje u Njujorku i bavio se sitnim kriminalom sa strane. Sredinom osamdesetih, obojica su osuđeni zbog zloupotreba u vezi sa kreditnim karticama i neko vreme su proveli u zatvoru, prema sudskim podacima iz Amerike.

milleta miljanic
Mileta Miljanić (Foto: Instagram)

Miljanić je odslužio samo dvadeset meseci trogodišnje kazne. Jakšić je osuđen na pet godina, ali je nakon godinu dana robije, pušten uslovno na slobodu. Ponovo je završio u zatvoru jer je prekršio uslov.

Kriminalci su se vratili na Balkan u vreme kada se Jugoslavija raspadala i kada su se, pod vođstvom Slobodana Miloševića, rasplamsali korupcija i nacionalizam. Zemlja je ušla u rat i uvedene su sankcije. Ove promene postavile su temelje za nastanak nekoliko kriminalnih organizacija, uključujući i „grupu Amerika“.

Radonjić i saradnici uspostavili su veze sa Službom državne bezbednosti, koju je tada vodio Jovica Stanišić, Miloševićeva desna ruka. Kriminalna grupa nadalje je imala veliku korist od tajne službe, kasnije preimenovane u Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA), i dokazi pokazuju da su kriminalcima odatle dostavljane informacije, ali i oružje.

Devedesetih godina vođstvo nad grupom preuzima Radonjićev mladi saradnik, Vojislav Raičević poznatiji kao Voja Amerikanac, takođe povratnik iz Amerike.

Vreme koje je Raičević proveo vodeći ovu grupu upamćeno je po brutalnosti i ubistvima na beogradskim ulicama. Policija sumnja da je, između ostalog, on lično ubio poznatog kriminalca Radeta Ćaldovića Ćentu, kao i Maju Pavić, novinarku i kumu pevačice Svetlane Ražnatović Cece. Nikada, međutim, Raičević nije osuđen ni za jedno ubistvo.

„Agresivnost ekipe se pojačala dolaskom Voje Amerikanca, s njim postaju životinjski agresivni. On se pojavljuje iz Amerike kao faca i radi ubistva i ljudi koji nisu kriminalci. Ubijao je i bez razloga“, ispričao je novinarima KRIK-a policajac koji je vodio jednu istragu protiv grupe, nazivajući ih „jedinom ozbiljnom kriminalnom ekipom u Srbiji devedesetih“.

Raičević je održavao veze sa obaveštajnom službom.

U razgovoru koji je snimljen 1997. čuje se kako sin Slobodana Miloševića, Marko, i nepoznati muškarac razgovaraju o Raičeviću, vođi „grupe Amerika“, navodeći da „radi za Boška Bojovića“, bitnog crnogorskog špijuna koji je bio blizak saradnik Jovici Stanišiću i lojalan Miloševiću.

Iste godine Raičević je nestao.

Članovi njegovog klana veruju da je ubijen i krvavo su se za to osvetili.

Nastavak priče čitajte OVDJE

Podijeli članak
Ostavite komentar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *