Desilo se čudo neviđeno! Otkrivena je osoba koja je zloupotrebila položaj!“„Da li je moguće“, pitao se petar, „To se do sada nikada nije desilo“, čudio se luka. „Kakav je to čovek koji zloupotrebljava položaj“, krstio se ilija.
„Moja ljubav košta“, rekao je davno bivši direktor i ministar nenad otpočinjući patriotsku karijeru. Malo je plaćala domovina, više je on iznuđivao, pa je tokom vremena skupio nekoliko miliona u 12 nekretnina. „Šta je to u odnosu na druge? Ne znam zašto se bavite tom sićom, imate multimilionere čim upalite TV, a vi se nadovezali na mene. Nemam vam ja vremena, odoh da branim otadžinu, trebaće mi para za advokate ako kojom nesrećom prorade sudovi“, rekao je junak naopakih dana i prekinuo vezu.
„Ovo mesto je već mnogo lepše za život“, oduševljeno je uskliknuo jedan od sledbenika nakon što je nenadu poljubio ruku i postao direktor bioskopa na deponiji u kojoj, po prirodi stvari, uživaju i šire se samo paraziti, bakterije i zaraza svake vrste.
Sve je uzelo toliko maha da se deponijom samo i bavimo. Aktivirao se i javni servis koji se sada direktno uključuje sa terena.
„Ko kaže da sam oteo televiziju kad je ona moja. Kakav javni, to je bajin, pardon, bajni servis. Samo lepe vesti i optimizam. Mi sjajni, oni nas mrze. Mi pravimo, a oni nam u leđa gledaju jer ne mogu da nas stignu“, objašnjavao je strategiju zaposednutog medija.
Iz Beograda se, da uređivačku politiku pojasni, oglasila i ljiljana, izvođačica novinarskih radova.
„Prvo pravilo svakog izvođača radova je da zadovolji zahteve naručioca. Ne znam uopšte šta ta opozicija traži. Kakvi dueli, to je prevaziđeno. Urednici će, na osnovu procene šta je interes javnosti, odlučiti ono što im vlast naredi. Jedan od postulata slobodnog novinarstva je da nikoga ne zanima šta opozicija smatra. Učili smo to u novinarskoj školi Lubjanka koju prođu svi koji drže do sebe“, poručila je ljiljana.
Sa druge strane, raspoloženi Savo je stao pred kamere i uzviknuo: „Recite dragička! Kažu mi da je elektroprivreda posrnula. Nekada je bila na dobrom glasu, ali su je onda pod svoje uzeli hohštapleri i načisto je uništili. Realno, nije neka šteta, samo nam pravi glavobolje. Mislim da treba da je se rešimo i skinemo brigu sa vrata“, rekao je ovaj junak izašao iz stripa koji sve manje liči na prvog ministra, a sve više na stečajnog upravnika.
„Ma, nije moguće da je na samrti. Ko bi to rekao, a baš je dobro izgledala“, iščuđavao se petar kojem je poverena briga za vitalnost energetike. „Decenijama gledam kako mi praktično u rukama kopni. I bilo mi nešto smešno koliko nam se sudbine razlikuju. Što je njoj bivalo gore, meni je bilo sve bolje. Pravo čudo”, zaključio je petar.
„Rekonstruišemo, presvlačimo, repariramo, trasiramo puteve jerbo su tu izgleda pare. Nije lud onaj nenad“, razmišljao je naglas nekadašnji glavni baja sa lopatom u luci. Bitno mu je bilo da se pominje u medijima. Toliko bitno da je uprtio kameru i krenuo po selima.
„Da vidim šta su mi našli. Baba slavi 100 godina, duvati svećice. Pa, ljudi božiji, ima li išta drugo? Evo, nenad cepa drva, ja bih trebao, po toj logici, da obaram stabla. Šta, savo uništio šume, loše za rejting? Pa, dobro, daj taj rođendan, pa ću onda u voćnjak da, kao luka, za propast optužim sušu. Čega se lik dosetio“, vrteo je glavom bivši.
„Ako ništa drugo, bar imam bajin servis da mi i dalje govore da sam predsednik. Zar to nije bajno?“, tešio se na kraju.
I dok jedni sanjare, drugi ostvaruju ono što ni u snu nije mogao sanjati. Gordan polako postaje vlasnik svega. A zna se da vlasnik može onda da postavlja i igrače, da ne kažem pione, i pravila igre.
Doduše, to što je goci sada u ekspanziji ne znači da odavno nismo registrovali da je država privatizovana. Kako stvari stoje, ona samo može da menja vlasnika.
Jerbo, i u nedelji iza nas smo videli da je nešto tvoje samo zato što ga neko moćan nije primetio ili poželeo. Ili zato što nisi dovoljno veliki da te zapale kako bi skrenuli pažnju sa elektroprivrede koja je, prema stručnoj proceni veselog sava, posrnula. U Trebinju je, tako, lako mlatiti organima ako si u mogućnosti da ih podigneš.
Najpre smo uz, takoreći direktan prenos akcije, gledali kako hrabri policajci uleću, hapse registratore, hvataju papire, uvezuju ih u pakete i odvoze. Kasnije se ispostavilo da nije u pitanju terorizam, neki (samo)ubica koji se zabarikadirao ili, ne daj bože, trgovina ljudima ili drogom, što bi se očekivalo ako je priroda akcije takva. U pitanju je sumnja da su plaćene sve poreske obaveze?!
A onda je neko drugi mlatnuo istim organima, bacio kosku svojim medijima koji su je ispljunuli auditorijumu:
„Čujte i počujte! Desilo se čudo neviđeno! Otkrivena je osoba koja je zloupotrebila položaj!“
„Da li je moguće?“, pitao se petar, „To se do sada nikada nije desilo“, čudio se luka. „Kakav je to čovek koji zloupotrebljava položaj?“, krstio se ilija.
Oni obični se ničemu više ne čude. Ćute i slušaju kako ne bi bili sledeći. Bezbedni su samo oni koji ništa nemaju i isto toliko očekuju.