Niko instituciju ne može kompromitovati kao oni koji je predstavljaju, pokazao je događaj koji je bio u fokusu javnosti, posebno hercegovačke. I dok okršaj “Okuka – Mandić” u zaborav potiskuju aktuelniji, jednako opskurni događaji, jasno je da su najdeblji kraj izvukle institucije. Pokazale su da nepoverenje koje građani imaju prema njima potpuno zaslužuju.
Mirno nedeljno popodne prekinulo je, posebno u Hercegovini, vest da je uhapšen Branislav Okuka, aktuelni savetnik i verni pratilac (da ne kažemo čuvar) predsednika RS. On je, prema tvrdnji Momčila Mandića, nekadašnjeg ministra u ratu i bogataša u miru, na ulici potegao pištolj i uperio ga ka njemu. Tome je prethodio njihov verbalni okršaj.
Epilog je privođenje Okuke, hapšenje osobe iz Mandićeve pratnje, za kojeg su rekli da je na centralnoj poternici, i uzimanje izjava svih aktera.
Portparol PU Trebinje je najpre rekla da će se o događaju oglasiti saopštenjem, ako uopšte budu davali informaciju o tome. Kao da je saopštenje stvar dobre volje policije, a ne obaveza.
Potom je u javnosti odjeknulo da je dežurni tužilac OJT u Trebinju ocenio da nije počinjeno krivično delo. Svako se zapitao: Kako je moguće da mahanje pištoljem nije krivično delo?
Iz Tužilaštva su za “Direkt” nezvanično rekli da je tužilac odluku doneo na osnovu izjava koje su policiji dali akteri. Obojica su, navodno, izjavili da su se samo verbalno sukobili i da se ne osećaju ugroženo. Dodali su da se Okuka, čim je došla policija, predstavio i rekao da sa sobom ima pištolj za koji ima dozvolu. U datim okolnostima, kažu, odluka tužioca je bila logična.
Na pitanje da li će tužilac reagovati što Mandić za medije govori drugačije nego u policiji i tvrdi da mu je prećeno pištoljem, da li je to krivično delo uznemiravanja, odnosno dovođenja u zabludu javnosti, rečeno je: “Ma, pusti, ko bi se time bavio. On može da kaže da je u afektu tako postupio”.
Onda se oglasio i predsednik RS koji je svoj odnos prema instituciji koju trenutno predstavlja pokazao neposredno pre (ili posle?) trebinjskog događaja pustivši nekog čudnog lika sa nadimkom Kiko da se na društvene mreže javlja iz njegovog kabineta.
Predsednik je stao u odbranu svog savetnika i ostrvio se na Mandića koga je nazvao lažovom, paranoikom i kriminalcem.
Sad je već stvar postala sumnjiva, a posebno kada se saznalo da nijedna kamera u centru Trebinja, gradu koji je pokriven video-nadzorom, nije ispravna.
Lopta je bačena na teren policije koja je trebala da da odgovore, razveje sve sumnje i istera stvar na čistac.
Zato smo od Policijske uprave Trebinje juče tražili pojašnjenja- šta je tačno izjavio Momčilo Mandić u policiji, da li su došli do snimka sa mesta događaja, sa koliko kamera je pokriveno mesto na kome se desio incident?
Verovali smo da će ova institucija jedva čekati da razveje sve spekulacije i demantuje one koji su tvrdili da je predsednik naredio da se snimci izbrišu i sve zataška.
Zato smo bili neprijatno iznenađeni kada se danas ispostavilo da smo jedno pitali, a oni drugo odgvorili.
Na naš upit od 19. septembra poslali su šturo saopštenje od 17. septembra koje su izdali nakon incidenta.
Na kraju, ovaj slučaj će biti zataškan, pašće u zaborav potisnut mnoštvom onih koji će, sigurni smo, uslediti. Ipak, ostaje gorak ukus da su za institucije, tačnije one koji ih predstavljaju i njima se zaklanjaju, istina, pravo i pravda samo šuplje reči. Otuda nesigurnost koju građani osećaju i nepoverenje prema institucijama koje plaćaju.
Zato prazno odjekuje i Dodikova rečenica da je “RS bezbedna za sve njene građane i nikakve strukture i sumnjiva lica neće moći da je ugroze”.
I ovaj slučaj je pokazao da živimo na mestu gde su neka lica bezbednija, posebno ako uživaju zaštitu predsednika.